SrpskiСрпскиMagyar
19.07.2018. Četvrtak

 

 

 

Sistem48


SPONZORI

APV

KLER

Bethlen Gábor Alap


RMHZ

NSZ


facebook

Facebook Prezentacija
Opštine Mali Iđoš

prezentacija

Investiciona prezentacija
Opština Mali Iđoš


uzkuapv

pannonreg

rfapv

dobrauprava

uzmiracun

baner

Spaljivanje žetvenih ostataka na njivi – jedan od načina da ostanete bez subvencija

Svake godine smo  suočeni sa velikim brojem poljskih požara izazvanih paljenjem žetvenih ostataka. Bezobzirno paljenje žetvenih ostataka se ne smanjuje po obimu iako se poljoprivrednicima svake godine skreće pažnja da je to najlošiji način uklanjanja žetvenih ostataka sa njive. Poljskim požarima u prilog idu i visoke temperature i dugačak sušni period koji je vlada  u letnjem periodu. Zapaženo je  da sami poljoprivredni proizvođači poseduju određeno znanje i informacije o štetnosti i opasnosti koje proizilaze paljenjem žetvenih ostataka, ali požari su i dalje prisutni.

Iako  je izazivanje poljskih požara zakonom zabranjeno i protiv ove mere su poznate i  kazne, paljenje žetvenih ostataka nije smanjeno. Kazne za izazivanje poljskih požara propisane su Pravilnikom o načinu upisa i vođenja RPG (Službeni glasnik RS broj 17/13). Kazna za izazivanje poljskih požara je tri godine pasivnog statusa za poljoprivredno gazdinstvo.

Ako je poljoprivredno gazdinstvo u pasivnom statusu ne može da ostvaruje mere za podsticanje razvoja poljoprivredne proizvodnje, na koje bi imalo pravo prema posebnim propisima, niti zemljišni fond može da bude predmet upisa drugog poljoprivrednog gazdinstva. Podneti zahtev poljoprivrednog gazdinstva u pasivnom statusu za korišćenje podsticaja se odbija kao neosnovan.

Objektivno, sadašnja procedura da se prekršioci dovedu pred lice pravde je suviše komplikovana, a samim tim se i komplikuje posao poljočuvarske službe. Da bi efekat rada poljočuvarske službe bio pozitivniji, neophodno je poljočuvarima dati veća ovlašćenja ili pojednostaviti procedure.

Poljoprivrednicima  treba  predstaviti alternativne načine na koje se žetveni ostaci mogu ukloniti sa parcele i iskoristiti. Ako znamo da po 1 ha imamo približno  žetvenih ostataka koliko i prinosa zrna  koji u energetskoj vrednosti zamenjuju približno 2000 l dizel goriva, to znači da se šteta od paljenja žetvenih ostataka ne može sagledavati samo iz ugla štete na usevima, nego i šire. Ko spaljuje žetvene ostatke, možemo slobodno reći da  spaljuje novac.

Nafta je danas u svetu jedan od najznačajnijih strateških proizvoda (obično se naziva „crno zlato“). Zbog toga zemlje proizvođači nafte imaju veliku moć u geopolitičkim odnosima, a kontrola nad izvorištima nafte jedan je od najznačajnijih uzroka kriza u svetu. Zemlje koje su najveći izvoznici nafte (ali ne uvek i proizvođači) su grupisane u interesnu organizaciju OPEK(Organizacija petroleumskih eksportnih zemalja).

Najveći proizvođači nafte su:

Saudijska Arabija (10.37 miliona barela)
Rusija (9,7 miliona barela)
Sjedinjene Američke Države (8,69 miliona barela)
Iran (4,09 miliona barela)
Meksiko (3,83 miliona barela)

Cena nafte je na svetskom tržištu ušestrostručena u razdoblju od 2000. godine do danas. Pretpostavlja se da će u bliskoj budućnosti proizvodnja nafte doći do vrhunca, a do 2050. će biti iscrpljene sve zalihe. Istovremeno se potražnja povećava, posebno zbog velikog privrednog rasta Kine i Indije. Zbog toga bi vrlo brzo moglo doći do krize velikih razmera u svetskoj privredi, zbog sve češćih međudržavnih sukoba zbog energenata.Poslednjih 300 godina iskorišćeno je 33% fosilnog goriva (nafta, ugalj, gas),  koje je nastalo prethodnih 300 miliona godina.

Na osnovu istraživanja zaključeno je da na teritoriji Srbije postoje ležišta sa ukupno 400 miliona tona rezervi nafte. Najveća ležišta „crnog zlata“ locirana su u Banatu. Nafta i gas čine manje od 1% od ukupnih energetskih resursa Republike Srbije. Samim tim tri miliona tona nafte godišnje se potroši na tržištu Srbije, od čega je trećina iz domaće proizvodnje. Obzirom da smo zavisni od uvoza nafte i naftnih derivata, mora se veća pažnja obratiti na alternativne izvore energije koji su nam lako dostupni, a to su kad je poljoprivreda u pitanju žetveni ostaci i biogas.

Ako zanemarimo finansijsku stranu paljenja žetvenih ostataka, možemo navesti još razloga zbog kojih nije dobro spaljivati žetvene ostatke:

  • Ugroženi su susedni usevi
  • Ugrožena je životna sredina
  • Smanjuje se kvalitet zemljišta
  • Uništava se humus
  • Životi ljudi su ugroženi
  • Materijalna šteta je velika
  • Narušava se stanje zemljišta kao osnove poljoprivredne proizvodnje
  • Ugrožavanje divljači
  • Neophodno povećanje unošenja mineralnih đubriva

Šta sa žetvenim ostacima?

Nakon skudanja useva  potrebno je u što kraćem roku izvršiti zaoravanje žetvenih ostataka  na dubinu od 12 – 15 cm.

Za ovu operaciju mogu se koristiti kultivatori, tanjirače, ali najbolji efekat se postiže plugovima. Zaoravanje žetvenih ostataka  na dubinu od 12 – 15 cm izvršili smo prekidanje kapilarnih pora u zemljištu i na taj način prekinuli isušivanje zemljišta. Vlaga koja se nalazi u zemljištu nakon zaoravanja žetvenih ostataka  omogućiće semenu korova da klija. Zatim  dolazi do pospešivanja mineralizacije u zemljištu, a takođe vlaga u zemljištu koja se na ovaj način čuva omogućiće lakše oranje . Zaoravanjem žetvenih ostataka unosi se organska materija u zemljište koja poboljšava fizičke osobine, popravlja se vodno-vazdušni režim i povećava nivo humusa u zemljištu, što  je jako bitno pogotovo ako se zna da je stoke sve manje i da je đubrenje zemljišta stajnjakom svedeno na minimum.

Iz svih ovih razloga treba reći da je spaljivanje žetvenih ostataka veoma štetna mera i ne samo što je štetna nego je i zakonom zabranjena. Spaljivanjem žetvenih ostataka moguće je izazvati ne samo požar, nego se  uništava  organska materija, uništavaju se korisne životinje i mikroorganizmi u zemljištu, dolazi do degradacije zemljišta, zagađenja životne okoline. Paljenjem žetvenih ostataka pored puteva usled dima smanjuje se vidljivost što je ne retko uzrok saobraćajnih nesreća.

Ljuštenjem strništa na dubinu od 12 – 15 cm deo korova koji se nalaze na njivi  usled presecanja bivaju uništeni, dok ostali korovi ( iz semena i iz rizoma ) usled očuvanja vlage u zemljištu klijaju i niču i lako se mogu suzbiti narednim oranjem,  a takođe i upotrebom totalnih herbicida. Upotreba totalnih herbicida za suzbijanje korova na njivi posle skidanja useva , veoma je efikasna i jeftina mera pogotovu za višegodišnje korove. Na ovaj način će populacija korova naredne godine biti znatno manja i njihovo suzbijanje biće daleko lakše i jeftinije.

Predlozi za prevazilaženje i sprečavanje napred navedenih negativnih pojava su sledeći:

  • Podići nivo informisanosti o štetnosti paljenja žetvenih ostataka na viši nivo
  • Upoznavati poljoprivrednike sa pozitivnim primerima korišćenja žetvenih ostataka (  sakupljanje, baliranje i dalje korišćenje kako u stočarstvu i proizvodnji energije tako i u druge svrhe)
  • Iznalaziti mogućnost efikasnijeg sitnjenja žetvenih ostataka radi lakšeg zaoravanja na parceli( kvalitetnija i odgovarajuća mehanizacija)
  • Povezati poljoprivrednika sa potencijalnim kupcima žetvenih ostataka

Tekst preuzet sa sajta www.subvencije.rs

Autori teksta: Uglješa Trkulja i Đuro Paić.